Knji­ga „Slo­vo i vi­jek: Mar­ko Mi­lja­nov u ogle­da­lu kri­ti­ke”, ko­ju je ne­dav­no ob­ja­vio Fond za raz­voj Ku­ča, stu­di­ja je u ko­joj su se na­šli pri­lo­zi na­ših i ino­stra­nih auto­ra, ka­zao je aka­de­mik Ra­do­mir Iva­no­vić, ko­ji je sa dr Bran­kom Dra­go­sa­vac pri­re­dio ovo obim­no dje­lo u če­ti­ri po­gla­vlja.
Ova knji­ga je ve­li­ki po­du­hvat knji­žev­ne kri­ti­ke is­ti­če aka­de­mik Iva­no­vić. Knji­gu „Slo­vo i vi­jek: Mar­ko Mi­lja­nov u ogle­da­lu kri­ti­ke” on sma­tra „ama­net­nom knji­gom u tu­ma­če­nju dje­la Mar­ka Mi­lja­no­vog, ko­ji sva­kim no­vim me­to­dom do­bi­ja na vri­jed­no­sti, ali i knji­žev­ne kri­ti­ke kad je u pi­ta­nju raz­voj te­o­ri­je”.
U knji­zi „Slo­vo i vi­jek: Mar­ko Mi­lja­nov u ogle­da­lu kri­ti­ke” na­šli su se osvr­ti na ve­li­kog ju­na­ka i pi­sca To­ma Ora­hov­ca, Jo­ze­fa Ho­le­če­ka, Mi­ha­i­la La­li­ća, Jo­va­na Sker­li­ća, Tri­fu­na Đu­ki­ća, Bla­ža Po­po­vi­ća, Velj­ka Pe­tro­vi­ća, Ger­har­da Ge­ze­ma­na, Đu­ze Ra­do­vi­ća, Mi­lo­ra­da Sto­jo­vi­ća, Ra­do­ja Ra­do­je­vi­ća, Živ­ka Đur­ko­vi­ća, Lju­bo­mi­ra Zu­ko­vi­ća, Bran­ka Po­po­vi­ća, Bra­ni­sla­va Iva­no­vi­ća, Jo­va­na Ča­đe­no­vi­ća, Mi­lo­ra­da Je­vri­ća, Bra­ni­mi­ra Osto­ji­ća, Raj­ke Bi­go­vić Glu­ši­ca, Slo­bo­da­na Ka­le­zi­ća, Bo­ri­sa Lu­po­ti­lo­va, Iva­na Do­rov­skog, i Ni­ki­te Ilji­ča Tol­sto­ja, po­tom­ka La­va Tol­sto­ja, ro­đe­nog u Vr­šcu, kao i aka­de­mi­ka Ra­do­mi­ra V. Iva­no­vi­ća.
Iz­bor u iz­da­nju Fon­da za raz­voj Ku­ča naj­pot­pu­ni­ja je stu­di­ja ko­ja go­vo­ri o dje­lu mar­ka Mi­lja­no­va. Jer, ka­ko pod­sje­ća Iva­no­vić, pr­vi iz­bor na­pra­vio je Mi­lo­rad Sto­jo­vić 1967. go­di­ne, kao pe­tu knji­gu sa­bra­nih dje­la kuč­kog voj­vo­de. Iako ob­u­hva­ti­la ve­li­ki broj pri­lo­ga, iz­o­stao spe­ci­ja­li­stič­ki osvrt dje­lu Mar­ka Mi­lja­no­va, ob­ja­šnja­va aka­de­mik za „Dan”.
Stu­di­ja ko­ju pot­pi­su­je sa dr Bran­kom Dra­go­sa­vac po­di­je­lje­na je u če­ti­ri po­gla­vlja - Po­čet­na fa­za afir­ma­ci­je pi­sca i dje­la, Do­ba pot­pu­ne afir­ma­ci­je, Spe­ci­ja­li­stič­ka tu­ma­če­nje i ra­zu­mi­je­va­nje i Pri­lo­zi. U pr­vom dje­lu či­ta­o­ci, i la­i­ci i struč­nja­ci, mo­gu ste­ći uvid u isto­ri­jat ana­li­ze dje­la Mar­ka Mi­lja­no­va o pr­vog na­uč­nog ra­da ko­ji je na­pi­sao To­mo Ora­o­vac 1883. go­di­ne u po­sla­ni­ci ser­da­ru Jo­lu Pi­le­ti­ću, pa do po­sled­njeg ko­ji ne na­pi­sao Mi­lo­rad Je­vrić za još neo­bja­vlje­nu knji­gu „O re­a­li­zmu 19. vi­je­ka”.
U dru­gom po­gla­vlju knji­ge na­šlo se i ne­ko­li­ko ma­gi­star­skih i dok­tor­skih di­ser­ta­ci­ja, dok tre­ći dio knji­ge, ka­ko na­po­mi­nje aka­de­mik Iva­no­vić, či­ne spe­ci­ja­li­stič­ka tu­ma­či­nja i ra­zu­mi­je­va­nja dje­la voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va. Knji­gu za­klju­ču­je re­gi­star ime­na, bi­o­gra­fi­ja i se­lek­tiv­na bi­bli­o­gra­fi­ja, re­gi­star na­slo­va i pe­ri­o­dič­na iz­da­nja.
Ra­do­mir Iva­no­vić i Bran­ka Dra­go­sa­vac su se pri­hva­ti­li sve­o­bu­hvat­nog po­sla, jer ka­ko ka­že aka­de­mik, do sa­da su o Mar­ku Mi­lja­no­vom ma­hom pi­sa­li isto­ri­ča­ri. Nje­go­vo dje­lo je tu­ma­če­no sa sta­no­vi­šta isto­ri­o­gra­fi­je, a ne knji­žev­ne te­o­ri­je i kri­ti­ke. A, vr­lo ma­lo mu je po­sve­će­no pa­žnje, ka­ko mi to u na­u­ci o knji­žev­no­sti zo­ve­mo spo­lja­šnjeg i unu­tra­šnjeg pri­stu­pa. Do­sad je do­mi­ni­rao spo­lja­šnji, a sa­da pre­vlast ima unu­tra­šnji pri­stup ana­li­ze dje­la. No­vi­na je u to­me što se jed­no knji­žev­no dje­lo, hi­brid­no po pri­ro­di, jer pri­pa­da i is­ti­ri­ji, i et­no­gra­fi­ji, i psi­ho­lo­gi­ji i so­ci­o­lo­gi­ji, od­jed­nom je pre­kva­li­fi­ku­je u knji­žev­no dje­lo. Ta­kvo vi­đe­nje, a u svje­tlu sa­vre­me­ne knji­žev­ne kri­ti­ke, ba­ca no­vi po­gled na dje­lo Mar­ka Mi­lja­no­vog.
- Po svom knji­žev­nom dje­lu mo­že se re­ći da je voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov za­vr­šio epo­hu re­a­li­zma. Pa­ra­doks je u to­me što na pri­mjer kralj Ni­ko­la Pe­tro­vić, ko­ji je ži­vio dvi­je de­ce­ni­je vi­še od kuč­kog voj­vo­de, pri­pa­da epo­hi ro­man­ti­zma. Da­kle, dje­lo Mar­ka Mi­lja­no­vog je na­pred­ni­je u mno­go če­mu od je dje­la nje­go­vih sa­vre­me­ni­ka. Stu­di­je u ovoj knji­zi do­ka­zu­ju da Mar­ko Mi­lja­nov ni­je ni­ka­kav et­no­graf ni sa­ku­pljač na­rod­nog bla­ga ni­ti in­ter­pre­ta­tor na­rod­nog pre­da­nja, on je jed­no­stav­no da­ro­vit pi­sac i za­to ni­je ču­do da venj­li­ki broj ovih lju­di či­ji se tek­sto­vi na­la­ze u knji­zi tvr­de da se ra­di o ča­rob­nom tro­u­glu ko­ji či­ne Pe­tar II Pe­tro­vić Nje­goš, Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša i Mar­ko Mi­lja­nov Po­po­vić Dre­ka­lo­vić. – za­klju­ču­je aka­de­mik Iva­no­vić.
S.Ć.